Bordo

BORDO

Regija Bordo prostire se na preko 113.000 Ha vinograda i podeljena je izmedju 13.000 proizvodjača. Procenjuje se da je godišnja proizvodnja preko 6 miliona Hl. Regija se nalazi na Jugozapadu Francuske i celom dužinom ovog regiona teče reka Gironde koja deli region na levu i desnu stranu i uz čiju obalu se nalaze najbolji vinogradi.

Klima u ovoj regiji je umereno primorska gde ceo region ima koristi od tople Golfske struje koja zagreva čitavo područje. Zbog toga proletnji mrazevi ovde retko kada predstavljaju problem i zrenje groždja može da traje sve do Oktobra meseca. Naravno postoje i odredjeni problemi koje ovakva klima može da izazove, a to su velika vlažnost i padavine koje dolaze sa okeana. Stoga varijacije u berbama ovde su velike, ali vrhunski proizvodjači u velikoj meri mogu da smanje razlike u stilu i kvalitetu izmedju berbi tako što je redukuju  gde nezdravo i nedovoljno dobro groždje odbacuju.

Levom obalom reke nalaze se regije ( komune) gde se od crvenih vina proizvode mnogo teža, gušća, tamnija vina. Takodje na jugu regije Bordo proizvode se i izuzetna bela vina kao i čuvena dezertna vina. Sada ćemo i nabrojati te komune sa leve strane obale – Medoc, Saint Estephe, Pauillac, Saint Julien, Listrac, Moulis, Margaux, Pessac Leognan, Graves, Barsac, Lupiac i Sauternes.

Desna obala reke je poznatija po proizvodnji mekših, bistrijih, elegantnijih vina i tu se nalaze komune Fronsac, Pomerol i Saint Emilion.

Po AOC u Bordou je od crvenih sorti dozvoljeno da se gaji – Cabernet Sauvignon, Cabernet Franc, Merlot, Petit Verdot, Malbec i Carmenere. Od belih sorti – Sauvignon Blanc, Semillon i Muscadelle. Najveća površina je zasadjena pod sortom Merlot, a ovaj region je poznat i po kupažama sa Cabernet Sauvignonom.

Vina iz ove regije imaju u imenu “Chateau” zato što u okviru svakog vinograda u Bordou postoji jedan zamak ili gazdinstvo koji se naziva Chateau. Crvena vina iz Bordoa Englezi zovu Claret.

Prva klasifikacija Chateaua je uradjena 1855. godine i odnosi se na levu obalu Gironde gde su najbolja vina podeljena u 5 rodova, gde prvi rod čine 5 čuvenih vina- Chateau Lafite, Chateau Latour, Chateau Haut-Bron, Chateau Margaux i Chateau Mouton Rothschild.

Osnovna klasifikacija podrazumeva sledeće klasifikacije – 1. Grand Cru Classe; 2. Cru Classe; 3. Gran Cru;

4. Cru Bourgeois koja je kreirana 1932. a zatim revizovana 1966. i 1972. godine. Ova klasifikacija podrazumeva da vino mora da bude proizvedeno u sopstvenim vinogradima i u sopstvenom podrumu, mora i da odleži u buretu. Danas postoji preko 250 proizvodjača u ovoj klasi.

-Opis leve obale regije Bordo:

Najbolja crvena vina se prave u Medocu i Pessac Leognanu gde  u kupažama dominira sorta groždja Cabernet Sauvignon. Najbolja vina ovde su veoma strukturna sa jakim taninima i imaju snažnu aromu crne ribizle obloženu aromama barika. Ta vina mogu da odležavaju decenijama u flaši i da razviju arome grafitne olovke, kutije cigareta, kedra…

Medoc: Ovde su vinogradi pod zasadom crvenih sorti  groždja: Cabernet Sauvignona, Merlota, Cabernet Franca, Malbeca, Petit Verdota. Sastav zemljišta je ovde uglavnom od gline i šljunka.

Saint Estephe: Brdovit i šljunkovit teren. Nekoliko izuzetnih vinarija – Calon Segur, Montrose, Chateau cos D Esturnel.

Pauillac: Nalazi se južnije od St. Estephe, a tu se nalazi i grad istog imena. Ova komuna ima najviše vina koje nose titulu Prvi rod- Chateau Latour, Chateau Lafite, Chateau Mouton Rothschild. Ovde su vina snažne granat boje, imaju arome grafitne olovke i kutije cigara. Veoma teška i koncetrovana vina.

Saint Julien: Ovo je najmanja komuna. 75% vinarija spada u Grand Cru Classe, uglavnom u drugi i treći rod. Ovde vina imaju snagu Pauillaca-a i eleganciju Margauxa.

Margaux: Ovo je jedna od najvećih komuna. U Margauxu ima najviše vinarija koje imaju tituli Grand Cru Classe (ukupno 21). Zemljište je ovde pretežno šljunkovito, a vina su delikatne, aromatična i veoma elegantna.

Haut Medoc:  Ovo je komuna se veoma pristojnim vinima, medju kojima je i nekoliko veoma kvalitetnih – Chateau La Lagune, Chateau Belgrave.

Pessac Leognan: Ovde je zemljište uglavnom šljunkovito i peščano. U kupažama takodje dominira Cabernet Sauvignon , ali vina iz ove komune su malo lakšeg tela, aromatičnija i brže sazrevaju od vina iz Medoca.

Graves: Nastavlja se južno od Pessac Leognana. Ovo je region koji uključuje i Sauternes. 60 Km je dugačak i 15 Km širok. Zemljište je šljunkovito i peščano. Najkvalitetniji vinogradi se nalaze bliže gradu Bordou. Region je klasifikovan 1959. godine i revizovan 1959. godine. Klasifikovano je 12 crvenih i 10 belih vina. Sve ostale vinarije spadaju u Cru Bourgeois. Vina su slična kao i u Pessac Leognanu sa malo većim udelom Merlota u kupaži.

-Opis leve obale regije Bordo:

Na desnoj obali su vinogradi pod zasadom najviše Merlota i manjim delom Cabernet Franca.

Saint Emilion: Sastoji se od tri posebne grupe vinograda sa različitim zemljištem. Prva grupa su vinogradi na platou  severozapadno od grada Saint Emiliona, gde toplo i bogato šljunkovito i krečnjačko zemljište podstiču odlično sazrevanje sorte groždja Cabernet Franca i Cabernet Sauvignon koja je dosta atipična sorta za desnu obalu Gironde i ima ga u malim količinama. Druga grupa su vinogradi  na strmim padinama okrenutim ka jugoistoku gde je zemljište pretežno krečnjačko. Najbolja i najskuplja vina iz Saint Emiliona dolaze iz ove dva podregiona  i odležavaju uglavnom u novom francuskom hrastu. Ovde vina imaju umerene ka jačim tanine ali u poredjenju sa vinima sa leve obale Gironde su mekša. Ova vina su bogata u ustima sa složenim aromama crvenog jagodičastog voća i šljive gde se vremenom  razvijaju arome duvana i kedra. Treću grupu čine vinogradi sa peščanog zemljišta i ovde su vina laganija u odnosu na predhotne dve grupe a samim tim i jeftinij, ali dalje veoma kvalitetna i cenjena. Klasifikacija chateua je u Saint Emilionu uradjena 1954. godine. Postoji A i B Grand Cru Classe klasifikacija. Svakih 10 godina se radi reklasifikacija. Neka od najskupljih vina na svetu potiče iz ovog regiona – Shateau Cheval Blanc, Chateau Ausone, Chateau Pavie, Chateau Angelus.

Pomerol: Reputacija Pomerola visoka koliko i susednog Saint Emiliona ali su vina ovde još skuplja, jer su imanja u ovoj komuni veoma mala, pa vina dobijaju na vrednosti jer su veoma retka. Vina su ovde veoma elegantna i bogatija u svojoj strukturi sa naznakama začina i aromama kupine. Pomerol je jedna od retkih komuna gde nije napravljena klasifikacija. Odavde potiču najbolja i najskuplja vina od sorte groždja Merlot na svetu: Petrus, Chateau Le Pin…

Pomerol i Saint Emilion su okruženi grupom satelitskih apelacija. Sela poput Lussac, Montagne, Puisseguin i Saint Georges mogu dodati svoje ime u nazivu pre Saint Emiliona i na taj način dobiti slavu. Isto se podrazumeva i sa apelacijom Lalande de Pomerol. U ovim vinima je uglavnom dominantan Merlot i stilski su slični onim vinima iz mnogo pozantije apelacije. Ova vina mogu ponuditi odličan kvalitet za pristojnu cenu.

Bela vina Bordoa

Od belih sorti groždaj u Bordou se gaje – Semillon, Sauvignon blanc i Muscadelle. Najveća proizvodnja belih vina je na jugu regije, dok se neka bela vina prave i u Medocu. Sauvignon blanc je uglavnom glavna komponenta u najboljim suvim vinima koja dolaze sa peščanog tla južnog dela Graves-a i ova vina uglavnom fermentiraju u bačvama. Pessac Leognan je dom najboljih belih vina Bordo regije i svih Cru Classe Chateaua koji proizvode suva bela vina

Slatka vina Bordoa

Slatka vina se uglavnom proizvode u Sauternes-u koji se nalazi na obalama reke Garone od koje nastaje reka Gironda. Hladne reke kreiraju idealne jesenje maglovite uslove za razvijanje plemenite plesni Botrytis Cinareae koja zahata zrelo groždje. Nivo koji zahvati ova plemenita plesan groždje varira od godine do godine. Passerillage je još jedan proces koji pomaže da se koncetruje nivo šećera. Kada se sezona sazrevanja završi, groždje prestaje da prima vodu kroz stabla, tako da voda koja isparava kroz pokožicu groždja ne može biti zamenjena, zbog čega se groždje polako suši. Dominanta sorta groždja kod ovih vina je Semillon zato što ima tanku pokožicu i podložan je Botrytisu. Sauvignon blanc daje osvežavajuće kiseline i voćne arome, a Muscadelle daje egzotične note. Barba groždja za ova vina može da traje nekoliko nedelja gde berači prolaze kroz vinograd u više navrata samo uzimajući grozdove ili pojedinačno groždje koje je dovoljno isušeno. Prinosi groždja su ovde neophodno niski što vina čini izuzetnim i njihova proizvodnja je veoma skupa. Najskuplja  vina su napravljena od najpažljivije biranog groždja koje je fermentiralo i odležavalo delom u novoj hrastovoj bačvi. Ova vina imaju visok nivo alkohola, slatka su ali lepo izbalansirana sa kiselinama koje daju vinima svežinu, a imaju i unikatnu aromu marmelade od Botrytisa zajedno sa notama paprike, meda i vanile. 1855 godine je napravljena klasifikacija 21 Chateaua, a danas ih ima 27. Susedne komune u kojima se proizvode slatka vina su – Cerons, Cadillac, Saint Croix du Mont, Lupiac. Najkvalitetnije i najskuplje slatko vino u Sauternesu i najcenjenije u svetu je Chateau d Yquem.

Trgovina vina u Bordou

Bordo ima jedinstvenu trgovinsku strukturu, koje je poznata pod nazivom La Place de Bordeaux. Takodje neki proizvodjači prodaju vino direktno potrošaču,  Chateaui ili kooperativci ne prodaju svoja vina direktno već negociantima (preprodavci) koji zatim prodaju vina. Transakciju izmadju negocianta i proizvodjača uredjuju brokeri ( courtiers) koji dobijaju proviziju za svaku prodaju koja je obično 2% od prodajne cene. Ovo je dosta zbijen proces. Istorijski je evoluirao zbog prikrivene prirode vlasnika vinograda. Pojedini courtiersi (brokeri) su radili u vrlo specifičnim oblastima Bordoa gde su imali veliko znanje o svim proizvodjačima. Stoga kada negociantsi treba da kupe vino oni imaju stručnjake koji ih savetuju o kvalitetu vina. Ovo podrazumeva da chateaui i kooperanti ne moraju da investiraju u sopstvene prodajne snage i oni koji podržavaju sistem ukazuju na to da bi pojedinačnim proizvodjačima bilo nemoguće dobiti  izloženost na tržištu ako nisu prodali svoja vina kroz La Place de Bordeaux.

En Primeur prodaja 

Zahtevi za kapitalom na prestižnijim imanjima u Bordou su znatni. Upravljanje tokovima gotovog novca može biti dodatni problem, jer se novac naplaćuje na zalihama. Većina proizvodjača oslobadja količine svog vina za prodaju u godini berbe nakon što su kvalitet individualnih vina ocenili najbolji svetski kritičari. Cena vina uključuje sve troškove proizvodnje. Vina se prodaju u ograničenim količinama. Pitanje poput ponosa i prestiža doprinose visini cene, prve količine koje se oslobode su ograničene na testiranje tržišta. Generalno, ali ne uvek cena se povećava sa svakim sledećim ograničenim izdanjem koje izadje na tržište. Svaki Chateau može vrlo efikasno prodati svoja vina uz malo napora tako što preko brokera odaberu negociante (preprodavce) koji kupe svoje zalihe u roku od nekoliko dana, ponekad i sati. Nedavni dramatični rast cena vina prodatih na tržištu dao je izazov proizvodjačima. Vino koje se kupi na ovaj način čuvaće se u chateau-u da odleži sve dok ne bude flaširano i biće oslobodjeno kad bude bilo staro dve godine. Ovaj sistem zavisi od dostupnosti viška novca i uspeha berbe i stoga najbolje funkcioniše u periodu buma. Za privatno lice pre nego što investira u mlada vina treba da potraži profesionalni savet.