Cabernet Sauvignon

CABERNET SAUVIGNON

Cabenet Sauvignon je verovatno najpoznatija crvena sorta groždja na Zemlji. U tom pogledu rivali su mu Merlot i Pint Noir iz Burgundije. Od svog nastanka u Bordou, Cabernet se uspešno proširio na gotovo sve vinogradarske zemlje na svetu. Sada je ključna sorta groždja u mnogim prvoklasnim vinskim regionima Novog sveta, od kojih su najpre Napa Dolina, Coonavarra i Maipo dolina. Bez obzira odakle dolazi vina Cabernet Sauvignona uvek pokazuju pregršt uobičajenih osobina – dubaka boja, dobra struktura tanina, umerena kiselost i arome crne ribizle, list paradajza, tamni začini i kedrovina.

Upotrebljava se često u kupažama kao i sortnim vinima, Cabernet Sauvignon ima veliki broj uobičajenih partnera za kupažiranje. Pored očiglednih Merlota i Cabernet Franca, najzastupljeniji od njih su Malbec, Petit Verdot i Carmenere (Klasične Bordo kupaže), Syrah (U omiljenoj kupaži Australije) i Španija i Južna Amerika kupažiraju Cabernet – Tempranillo za sada. Čak su i smela vina iz Madirana na Tannatu uglavnom omekšana Cabernet Sauvignonom.

DNK profiliranje izvršeno u Kaliforniji 1997. godine potvrdilo je da je Cabernet Sauvignon proizvod prirodnog genetskog ukrštanja izmedju ključnih sorti iz Bordoa Cabernet Franca i Sauvignon blanca. Većina vinskih vlasti se slaže da se ovaj prelazak dogodio samo u proteklih nekoliko vekova, što globalnu slavu i dominaciju čini još impresivnijom.

Dva su ključna razloga uspona Cabernet Sauvignona. Najjednostavniji i najpriereniji od njih je taj što su njegove loze veoma prilagodljive različitim vrstama tla i klimama, uzgaja se na geografskim širinama od 50 *c (Okanagan u Kanadi) i 20 *c (Severna Argentina) i na tlima različitim kao što je šljinak Pessac Leognana i Coonawara bogata gvoždjem. Sekundarno u ovome ali jednako važno je da uprkos raznovrsnosti teroara u kojima se uzgaja vinova loza vina Cabernet Sauvignona zadržavaju neprimetan karakter Caberneta, upotpunjen nagoveštajima porekla na najbolje napravljenim primerima. Medjutim postoji samo jedan razlog za trajnost slave sorte i to je jednostavna ekonomija – poznavanje i prodavanost imena Cabernet Sauvignon neodoljivo su namamili vinske kompanije koje traže pouzdan povrat svoje investicije.

Snažna sorta (još jedna karakteristika u njenu korist), Cabernet Sauvignon daje gust krošnjasti  grozdi relativno visoke prinose. Pažljivo upravljanje vinogradima je od suštinskog značaja kako bi se postiglo najbolje od plodova.

Kao kasno cvetajuća i kasno zrela sorta, groždje Cabernet Sauvignon polako sazreva. Ovo takodje može da deluje za ili protiv kvaliteta vina – u hladnoj zoni ili klimi postoji rizik da groždje ne sazre u potpunosti, do u većini drugih uslova stalni napredak nudi proizvodjačima širi izbor datuma berbe.

Izjasnili bi se da najbolji primerci Cabernet Sauvignona potiču iz Bordoa i Kalifornije, što je podržano presudom iz Pariza 1976. godine. U protekle dve decenije se vide kvalitetni Caberneti iz regiona Novog sveta kao što su Maipo u Čileu i Coonawarea u Australiji. Oni dobijaju na popularnosti sa sve većom bazom potrošača, jer najprestižnija svetska vina Cabernet Sauvignona postaju izuzetno skupa. Sorta je sada uspela čak i u tako etabliranim i tradicionalnim italijanskim imenima kao što su Chianti Classico da čine do deo kupaže (za chianti dozvoljeno 15 procenata), što je dokaz da i najstarije i tradicionalne vinske institucije sada prepoznaju vrednost ova najpoznatije crvene sorte groždja.