Chardonnay

CHARDONNAY

Chardonnay je najpoznatija bela sorta groždja na svetu i ujedno najčešće zasadjena bela sorta groždja. Iako su najcenjeniji izrazi sorte oni iz Burgundije i Kalifornije mnogi primeri visokog kvaliteta napravljeni su u Italiji, Australiji, Novom Zelandu i delovima Južne Amerike.

Opisati ukuse Chardonnay-a nije lako. Iako mnogo vina Chardonnay-a imaju visoku aromatičnu složenost, to se najčešće odnosi na vinarske tehnike (naročito korišćenje hrasta), a ne na svojstvene kvalitete sorte. Malolaktička fermentacija daje karakteristične puteraste note. Fermentacija i sazrevanje u hrastovim bačvama doprinosi notama vanile, dima i nagoveštajima slatkih začina poput cimeta. Duže odležavanje u hrastu mu može dati i note biskvita i guste arome. Zbog ovako velikog stepena učešća vinara, Chardonnay je postao poznat kao vino vinogradara.

Sama sorta odgovorna je za većinu voćnih ukusa koji se nalaze i vinima Chardonnay. Oni se kreću od tropskih (banana, dinja, ananas i guava) do plodova (breskve, nektarine i kajsije), citrusa i jabuke.

Klima igra veliku ulogu u diktiranju voćnih ukusa koji će imati Chardonnay. Široko rečeno, tople regije poput Kalifornije, Čilea i velikog dela Australije imaju tendenciju da daju više tropskih stilova. Umerene zone poput južne burgundije ili severnog Novog Zelanda stvaraju vina koja su više obeležena notama kajsije i kajsije.Vinogradi Chardonnaya u Chablisu, Champagne i Nemačkoj naginju ka aromama zele jabuke.

Deskriptori minerala poput krede, vlažnog kamenja i školjki pronalaze svoje note pri degustaciji Chardonnaya. Ove note se ponekad pripisuju tlima u vinogradu, iako je odnos tla i ukusa vina postao preterano preuveličan. Najpoznatija mineralna vina od Chardonnaya su ona iz Chablisa, jednog od retkih vinskih regiona koji se fokusirao na uglavnom netaknut stil Chardonnaya.

Iako je najpoznatiji po mirnim, suvim vinima, Chardonnay se koristi za proizvodnju impresivno velike ponude vinskih stilova. Sorta se koristi u penušavim vinima širom sveta (najpoznatiji Šampanjac) kada se obično kupažira sa Pinot Noirom. Može se naći u slatkim botritisovanim vinima i u kasnim berbama – Kanada čak proizvodi slatka ledena vina Chardonnay.

Chardonnay je posebno popularan kod proizvodjača vina, posebno zato što ima pouzdano tržište oštrih potrošača. Sorta daje relativno visoke prinose rasteći u širokom spektru klimatskih pojaseva i može relativno lako se lako pretvoriti u vino dobrog kvaliteta. Nedostatci mogu biti prekriveni aromama hrasta, što smanjuje finansijski uticaj loše žetve.

U vinogradu Chardonnay predstavlja nekoliko vinogradarskih izazova, ali nijedan koji se ne može rešiti vekovnim tehnikama ili pomoću tehnologije. U veoma toplim klimama Chardonnay groždje obično gubi svoju prirodnu kiselost što rezultira plodnim punim vinima. Što se može delimično popraviti jednostavnim dodavanjem kiseline , ili ranim ubiranjem i nadoknaditi nedostatak ukusa korišćenjem hrasta i malolaktičkom fermentacijom. Vinogradari u hladnijim klimama imaju sasvim drugačiji problem sa sortom jer se vinova loza pupolji i cveta početkom sezone, čineći lozu podložnom prolećnim mrazovima. Vinari u Burgundiji (posebno Chablisu) tradicionalno marza ublažavaju paljem baklji izmedju čokota. One nisu samo za toplinu već stvaraju i vazdušne struje koje sprečavaju mraz.