Grenache (Grancha)

GRENACHE (GARNACHA)

Grenache (Garnacha) je crvena sorta groždja groždja koja se intezivno uzgaja u Francuskoj, Španiji, Austaliji i SAD. Posebno je svestran u vinogradu i u vinariji, što može da obajsni zašto je jedan od najrasprostranjenijih sorti groždja na svetu.

Grenacje je francusko (gde je najviše i priznat) ime groždja ili ime iz sinonima. UŠpaniji gde je jedna od vodećih sorti zemlje, poznat je kao Garnacha, a vekovima je bio poznat i kao Cannonau. Neki veruju da je groždje nastalo na Sardiniji, koja je ostrvo okupiralo u 14. veku.

U Francuskoj je Grenache najčešće zasadjen u južnoj dolini reke Rhone i Provansi i u Languedoc- Roussillonu. Najčešće se nalazi pored Syraha i Mourvedre-a u klasičnij kupaži južne Rone ( posebno u vinima Cotes du Rhone) i glavna je sorta groždja u Chateauneuf du Pape i Gigondas vinima.

Svestrana mogućnost Grenache-a nudi vinarima razne mogućnosti. Roze na bazi Grenachea jeda je od vinskih stilova južne francuske. Raznolikost je uobičajena kod vina Cotes de Provance sa sortama Cinsault i Mourvedreom i najboljih primera poput gradova Tavel i Lirac.

U Španiji je Garnacha druga najzapaženija crvena sorta groždja, koju je nadmašai samo Tempranillo. Ključni je sastavni deo prestižnih vina Priorata. Dolazak filoksere štetočine vinove loze na Iberijsko poluostrvo u 19 veku doneo je Garnachi neočekivane koristi – bila je robusna Garnacha koja je zamenila vinograde i pomogla da se ponovo pokrene vinaska industrija.

U 1980-im i 1990-im Grenacheov status je smanjen ali je preživeo napore da se iskoreni, vrativši se na medjunarodnu scenu u 21. veku.

Grenache je snažna i tvrda vinova loza sa snažnim drvenim okvirom, koji se često uzgaja kao slobodno stojeći grm loze. Otporan je na vetar i sušu, što ga čini pogodnim za upotrebu u sušnim klimama u Kaliforniji i Južnoj Australiji. Pošto se često uzgaja u vrućim sredinama, nivo alkohola u vinima na bazi Grenache-a može biti veoma visok često prelazeći 15%. Neki australijski vinari koriste Grenache kao bazu za pojačana vina poput Porto stila, ali njegova najčešća upotreba je u GSM kupažama- klasična kupaža Grenache, Shiraz, Mourvedre (Mataro)

Groždje Grenache-a je jagodičasto,  ima tanku kožu i sazreva kasno. Kiselina i tanini mogu biti promenljivi u zavisnosti od uslova rasta i nivoa useva, ali imaju tendenciju ka niskom i srednjem spektru. Medjutim stara vinova loza koja se uzgaja u kamenu  kao što je u Prioratu i Chateauneuf du Papeu može proizvesti koncetrovana vina koja mogu da stare više decenija. Proizvedeno sortno vino Grenache  pokazuje bogate, začinjene bobice voća naročito maline.