Pinot Noir

PINOT NOIR 

Pinot Noir je dominantno crveno vino Burgundije, ova sorta je danas prihvaćena i široko proučavana i vinskim regionima širom sveta. Neodredjeni šarm sorte je prenet u sve vrste vinograda, od zapadne Nemačke i severne Italije do Čilea, Južne Afrike, Kalifornije, Oregona i Novog Zelanda.

Suština vina od Pinot Noira je njegova aroma jagode i trešnje, a u složenijim primerima ima nagoveštaje šumskog tla i pečurki. Dobro izgradjeni Pinot Noir posebno iz malo toplijih berbi ima note kože i ljubičice koji se ponekad približavaju spektru ukusa Syrah

 DNK profiliranje pokazalo je da deli isti gen sa Pinot Blancom, Pinot Grisom, Pinot Meunierom i Pinot Précoce. Staga ih treba smatrati mutacijama ili klonovima zajedničke sorte. Dokazi se mogu videti u vinogradu, često će vinova loza ovih loza imati grozdaste plodove različitih boja ili čak prugaste bobice. Nadalje postoji preko 40 klonova klasifikovanih pod imenom Pinot Noir od Entrav- Inra, francuske vladine agencije.

Pinot-ova klonska raznolikost i tendencija mutacije povezana je sa njegovom starošću – veruje se da postoji već 2000 godina. Pinot je takodje predak ogromnog broja poznatih sorti groždja danas. Zajedno sa časnim, ali uglavnom zaboravljenim Gouaisom koji je roditelj sortama poput Gamay-a, Aligotea i Chardonnay-u.

Proizvodnja vina Pinot Noir izaziva više diskusija i sporova nego bilo koja druga sorta, od kojih se većina usredsredjuje i opisuje istinski izraz sorte.  Primeri iz Santenaia nesumnjivo se razlikuju od onih napravljenih na drugoj strani sveta u Centralnom Otagu, i oni su svi nesumnjivo Pinot Noir. Pinot Noir nastupa u dosta stilova, a rezultati su od vodenih, kiselih i voćkastih do najbogatijih, najintezivnijih vina na Planeti. Ovo nedostižno savršenstvo zaslužilo je raznoliko opsesivno obožavanje ljubitelja širom sveta.

U Burgundiji koja mu je i duhovni dom daje najbolje primerke, a svaki region ima posebne terroire i kada se radi o sortama osetljivim na terroir kao što je Pinot Noir on dolazi do izražaja. Čak i vrlo suptilne razlike u Teroaru ogledaju se u vinima Pinot Noira. Na primer izmedju vina Volnay i Pommard postoje jasne i konzistentne razlike iako su sela i vinogradi razdvojeni na samo 1 milju.

Efekti teroara nisu ograničeni samo na Burgundiju, svaki region ima svoj teroar i kada se radi o sortama osetljivim na teroar kao što je Pinot Noir. Iako mnogi vinari u novom svetu pokušavaju da oponašaju Burgundski stil, novije regije Pinot Noira u Oregonu, Vašingtonu, Kaliforniji i na Novom Zelandu imaju svoje individualne izraze i interpretacije sorte.

Pitanje korišćenja hrasta sa Pinot Noirom se uvek postavlja (koliko dugo da odleži, koje veličine bačve koristiti itd.) kao što je dužina fermentacije i mogućnost pre-fermentacijske maceracije.  Hladnije fermentacije vode do svežijih voćnijih ukusa, toplje fermentacije i pigmenti rezultiraju ekstrahovanim, voćnim vinima sa taninskom strukturom. Mnogi vinari su se okrenuli organskom ili biodinamičkom vinogradarstvu kako bi izbegli upotrebu komercijalnih djubriva koja mogu poremetiti osetljivu hemijsku ravnotežu sorte.

Iako se od Pinot Noira većinom prave mirna, sortna crvena vina, ova sorta je takodje važan sastojak u proizvodnji penušavih vina. Za njih se može koristiti samostalno ( blanc de noirs) ali najčešće se kupažira sa njegovim rodjakom Chardonnay-om i ostalim članovima porodice Pinot – ovo je usvojeno od strane regiona širom sveta, u Evropi, Americi, Južnoj Africi, Australiji i Novom Zelandu.