Sangiovese

SANGIOVESE

Sangiovese ima tamne bobice vinove loze i najzastupljenija je sorta groždja u Italiji. Gotovo sinonim za crvena vina u Toskani i sav romatizam koji ide sa ove teritorije, Sangiovese je osnovni sastojak nekih od velikih imena italijanskih vina. Ljubavna veza Italije sa Sangioveseom stara je mnogo generacija, mada nedavna istraživanja vinive loze sugerira da sorta nije tako drevna kao što se nekada mislilo.

Kvalitet vina Sangiovese može biti notorno promenljiv. Ali u 1980-im drastično poboljšane tehnke proizvodnje vina dale su značajan pomak ka kvalitetnijim izdanjima. Sangiovese ima brojne klonove i zbog toga je poznat po mnogim sinonima u svojoj rodnoj Italiji.

Kvalitetni Sangiovese je cenjen zbog visoke kiseline, čvrstih tanina i uravnotežene prirode. Ukusne note tamnih trešanja i crnog kamenja su karakteristični i mogu ih podržati sekundarne arome listova paradajza i sušenog bilja. Upotreba hrasta postala je sve popularnija i to čini još bogatiji ukus sa notama hrasta i koncetrovanim aromama šljive i divlje maline.

U Toskani je Sangiovese jedina sorta groždja koja je dozvoljena u prestižnom Brunello di Montalcinu DOCG i pruža okosnicu Vino Nobile di Montepulcianu i popularnim vinima Chianti. Jedna od modernijih inkarnacija Sangiovesea je u takozvanim Super Toskancima, koji se proizvode u kategoriji Toskana IGT. Ova vina omogućuju vinarima veću slobodu da kupažiraju autohtono italijansko groždje (uglanom Sangiovese) sa Cabernet Sauvignonom, Sabernet Francom i Merlotom.

Van Toskane Sangiovese je široko zasadjen u Laciju, Umbriji, Marcheu, Romagni, Abruzzu i Korziki. Na Korzici je sorta poznata ka Nielluccio i ima karakterističnu makiju ( Maija je grmlje koje pokriva ostrvo i uključuje grmalje poput kadulje, smreke, stabla hrasta lužnjaka itd) koja je donekle razlikuje od drugih Sangiovesea. Širom sveta otputovao je u Kaliforniju i Australiju gde je njegova visoka kiselina prednost u toploj klimi.

Svi klonovi Sangiovese-a relativno sporo sazrevaju što rezultira produženom vegetacijom i bogatijim, jači i dugotrajnijim vinima od onih ranih sorti. Kada se vinova loza ohrabri da daje veće prinose, naglašava se prirodno viskoa kiselina vina i karakteristična boja je primetno razblažena. Dalje poteškoće su zbog tanke kože groždja, što ga čini podložnim truležima u vlažnim uslovima.