Tamjanika

TAMJANIKA

Na grčkom ostrvu Samos od sorte muscat blanc à petits grains pravi se čuveno muskatno vino, a mnogi veruju da je sorta upravo odatle i krenula da se širi po svetu. Naučnici su, naime, utvrdili genetsku vezu te sorte s antičkim pretkom anathelicon moschaton i sva je prilika da su to zapravo iste sorte, što onda i tamjaniku svrstava među najstarije na svetu!

Od muskat blana proizvode se i čuveni italijanski vermut i i blago penušavo slatkasto frizante vino iz Pijemonta Moscato d’ Asti, dok se u Francuskoj koristi za penušavi klaret iz doline Rone.

Srpska vinska scena poslednjih godina ponovo je u fokus donela vina od prokupca i tamjanike, dve ovdašnje sorte u koje mnogi polažu nadu da će doprineti većoj prepoznatljivosti Srbije na vinskom mapi sveta.

I dok su stručnjaci u vezi s prokupcem uglavnom saglasni da se radi o ovdašnjoj autohtonoj sorti s potencijalom za veću vinsku priču od lokalne, kod tamjanike i nije sve tako jasno, kako u pogledu porekla, tako i dometa vina. Čak se i oko imena prećutno usaglašavamo, pa je naši istaknuti vinari na etiketama ponekad krste kao tamjanika, ponekad kao tamnjanika.

Ono što je sasvim izvesno jeste da ne potiče iz Srbije, već da je lokalni klon internacionalne sorte poznate kao beli muskat sitnog zrna, odnosno muscat blanc à petits grains na francuskom, sa podugačkom listom sinonima, od kojih su najpoznatiji muskat de frontinjan i muskat kaneli. Nije sporno ni to da se tamjanika kao vino sve do nedavno vezivala gotovo isključivo za Župu, gde su njeni zasadi opstajali uprkos raznim nedaćama kroz koje je srpsko vinogradarstvo prolazilo u raznim periodima, vekovima unazad!

Sve u svemu, budući da se u Srbiji gaji više od 500 godina, do te mere se odomaćila da je ljudi svojataju kao našu. Valjda ju je naša pravoslavna duša prigrlila i zato što u imenu nosi tamjan, za koji se u narodu veruje da pročišćava srce, dušu i um. A zašto je ponela baš taj naziv, ni to nije sasvim jasno, jer retko kad na njega zaista i miriše! U stvari, na nosu po pravilu dominiraju snažne muskatne arome, od voćnih i cvetnih, preko parfemskih, pa sve do pojedinih začinskih biljaka, citrusa, grejpa, mandarine i kore pomorandže.

Za razliku od ostalih zemalja u regionu, u Srbiji se gotovo uvek pije suva, iako tamjanika u vinogradu razvija veoma visoke šećere, pa se u Evropi uglavnom koristi za polusuva, poluslatka ili čak prirodno slatka vina. I tu se krije onaj najlepši deo priče o tamjanici u Srbiji, koja je baš tu postala i drugačija i „ozbiljnija“ nego što poznavoci muskatnih sorti najčešće pretpostavljaju. Naime, ovde „sladunjavi mirisi“ ne najavljuju i sladunjavo vino, već naprotiv suvo i razigrano, često veoma harmonično i nežno vino prijatnih kiselina koje vas zove da iznova i iznova preispitate vlastiti doživljaj.

Najviše zasluga za to imaju vinari iz Župe, koji su zahvaljujući iskustvu i boljoj tehnologiji uspeli da naprave poprilično različite tamjanike, kako stilski, tako i u doživljaju. Ako su prve korake ka nekom novijem stilu tamjanike učinili u vinariji Braća Rajković sa vinom Sofia, danas tu prednjače vinarije Budimir, Čokot, Ivanović, Sava Minić, dok se od poznatijih tradicije više drže vinarije Spasić, Rajković, Minić.

Inače, ono što se sve zajedno u Župi zove tamjanika, tu ima tog starog klona za koji sam ubeđen da je muskat frontinjan, ali postoji i muskat bjanko, ima i muskat otonela, a sve to često ide u vino pod imenom tamjanika – kažeRadovan Djordjević iz vinarije Čokot, čija se Tamjanika  Experiment, već kako i ime nagoveštava, poprilično razlikuje od ostalih iz Župe.

Tamjanika se lepo slaže sa ribom i morskim plodovima, mesom peradi pripremljenim uz kremaste bele sosove, a posebno s kolačima od oraha, lešnika i badema. Kod ovog vina posebno je važna prava temperatura služenja, što u ovom slučaju iznosi između 10 i 12 C!