Tempranillo

TEMPRANILLO

Tempranillo je crvena sorta groždja koja čini okosnicu nekih od najboljih vina iz Španije i Portugala. Skoro svako crveno vino iz Rioje i Ribera del Duera ima Tempranilla u svojoj srži, a u Portugalu se sorta široko koristi u dolini reke Douro- pod imenom Tinta Roriz – kako za normalna crvena vina, tako i za fortividovana pojačana vina Port. Vinove loze Tempranilla uspešno uspevaju u Novom svetu, posebno u Kaliforniji, Argentini i Australiji.

Tempranillo znači – malo rano- ime koje su mu dali španski uzgajivači koji su opažali naviku sazrevanja ranije od Garnache njenog tradicionalnog španskog partnera za kupažiranje. DNK studije sugerišu da je groždje nastalo u Riohi i Navari, a nedostatak klonske varijacije medju različitim lokacijama na kojima je zasadjen ukazuje da se proširio kroz Španiju relativno nedavno. U stvari sada postoje predlozi za povratnu reakciju medju nekim vinarima izvan matične zemlje groždja u korist već postojećih ali zanemarenih lokalnih sorti.

Tempranillo poseduje debelu kožu groždja sa velikim brojem antocijanina koje pravi za vina dubokih boja sa umerenim taninima, Tempranillo je sasvim prilagodjen modernim ukusima potrošača. Iako sorti nedostaje vlastiti profil ukusa, širok spektar aroma koji se mogu primetiti u vinima na bazi ove sorte rezultira u degustacijskim notama od jagode, crne ribizle, trešnje do šljive, čokolade, duvana ovisno od starosti vinograda i mikroklime.

Hrast i Tempranillo se odlično uklapaju. Američki hrast je tradicionalni izbor vinara u Riohi, a profil ukusa Tempranilla dobro se integriše sa notama vanile i kokosa koje daju nove bačve američkog hrasta. Dalje na zapadu Ribera del Duero u modi je upotreba većeg učešća francuskih bačvi  kako bi se omogućilo da Tempranillove voćne note zasijaju sa fokusom na ukusnije hrastove note. Medjutim sa vremenom se dva stila postepeno učvršćuju i potrošač sada može pronaći složena vina proizvedena od hrastovog režima koji kombinuje sve ove mogućnosti.

Groždje Tempranillo nije poznato po svojoj prirodno viskoj kiselosti, pa se mogu naći ravna, prezrela vina iz vrućih ravnica La Mancha koja jasno ukazuju na vino iz vrućeg, ravnog okruženja. Sa druge strane ovaj nedostatak obilne kiseline  dobro posluži Tempranillu kada raste u topografski različitim regionima sa visokim variranjem dnevne temperature.

Sorta najbolje uspeva kada topli, sunčani dani dozvoljavaju da joj bobice sa debelom kožom sazriju u potpunosti, a hladne noći pomažu im da zadrže prirodnu ravnotežu kiseline. Rezultat su svetla, živahna, voćna vina sa pravom ravnotežom topline i osećaja. I tu Tempranillo dolazi u svoje. Stoga ne čudi da su kontinentalni teroar Argentine i Australije bili prvi regioni Novog Sveta koji su prihvatili Tempranillo.

Kao što je slučaj sa Garnachom (Grenache), Tempranillo dobro podnosi uzgoj u obliku grma koji je tradicionalan širom Iberijskog poluostrva. Smatra se da sloboda vinove loze podtiče razvoj voćnih ukusa rezultirajućih vina. Budući da je snažna sorta, neustrašivi režim rezidbe je od suštinske važnosti za održavanje kvaliteta voća u najboljem redu.

Tempranillo je možda groždje iz Starog Sveta, ali tamošnji proizvodjači preuzimaju prednost novog sveta kada je u pitanju etiketiranje boca. Sve je češće videti da se Tempranillo ponosno prikazuje na vinskim etiketama u kombinaciji sa tadicionalnim geografskim pokazateljem.